Средњевековна цивилизација

Западна Европа Након пада Западног римског царства, остаје римски бискуп који је стекао титулу папе Папство – најстабилнија установа која је преживела све потресе. Томас Хобс: ‘папство није ништа друго до крунисани дух некадашњег римског царства на чијем гробу седи.’’ Организација цркве – дијецезе, канонско право Латински језик задржао се у школству, богослужењу, администрацији, дипломатији Ширењем хришћанства римски утицај допирао је до области где Римљани нису никада владали

Црква преко манастира шири верско учење али и цивилизацијске вредности Оснивач западног монаштва – Бенедикт – оснива манастир Монте Касино – пише Правила 540. године - прописују калуђерски дневни живот Из Монте Касина (уништили Лангобарди 581.) – калуђери шире хришћанство и у Енглеској (Августин Кентерберијски), Немачкој (свети Бонифације) и др. Прва варварска краљевства: Визиготско, Острогостско, Вандалско, Најдуже опстало Франачко краљевство – оснивач Хлодовек – крштен у Ремсу 506.

Краљевство се распарчало (Неустрија, Аустразија и Бургундија) Поново их објединио Карло Мартел 719. године 732. године он у битци код Поатјеа побеђује Арабљане (Абдул Рахман) и зауставља њихов продор у Европу

741. године умире и дели власт Карломану и Пипину Пипин Мали – први владар на западу који је постао краљ ‘милошћу божјом’. Наследник - његов син Карло Велики 773. Освојио Лангобардску државу

Говорио је латински, разумео грчки, учио реторику, логику, астрономију и математику – пише његов хроничар Ајнхард Покорио 785. године Саксонце Неуспео рат са Арабљанима у Шпанији – битка код Наваре 778. године 788. освојио Баварско Војводство Створио огромну државу – 800. године папа Лав III крунисао га је за цара Продубљен јаз између истока и запада

Осниване основне парохијске школе и више школе у саставу опатија - Каролиншка ренесанса Приређивање Вулгате – латинске библије – то је урадио учени Енглез Алквин Након смрти Карла 814. године – сукоб његових синова око престола 843. године – Верденским уговор подељено царство на три дела: Лотар добио централни део - Лотарингија, Карло је добио западни део и Лудвиг источни део Зачеци три савремене државе – Француске, Италије и Немачке

Од 896. године продор Мађара 955. године Отон Велики их победио у бици на Леху Најобимније освајачке походе у 9. и 10. веку у Европи изводе Викинзи – 881. године уништили су гроб Карла Великог у Ахену 910. године - основан Клинијевски ред – Вилијем Побожни – добро организовани током 11. и 12. века врше одлучујући утицај на црквени живот

Цистерцитски калуђерски ред (1098 Цистерцитски калуђерски ред (1098.) – бори се против прекомерног црквеног богатства – бели редовници Верски живот заснован на светим тајнама: крштење, посвећење, причешће, покора, последње миропомазање, божје заповести и брак Ширење утицаја цркве - ходочашћа

Успостављање феудалног система – Власник земље краљ – земља се дели војводама, маркгрофовима и грофовима односно пелмићима Феуд – основни земљишни посед, земљу обрађују кметови Најбројнији средњи поседи – између 900 и 3000 јутара Тропољни систем обраде земље и увођење плуга – омогућили стварање вишка производа Племићи краљу обезбеђују исплату пореза и сразмеран број витеза

Смрћу Луја V 987. угасила се каролиншка династија Хуго Капет оснива династију Капета – Француска слаба и оптерећена ратовима око наследства Први немачки краљ Хенрих I Његов наследни Отон Велики - победио Мађаре и 962. у Риму крунисан – оснивач Светог римског царства Огромна моћ цара – сукоб са папом

Англосаксонска Енглеска У 5. веку Англи, Саксонци и Јути покорили Келте на острву До 8. века постоје три краљевства: Нортамбрија, Мершија и Весекс – Егберт ујединио краљевства 664. на Сабору у Витбију завршен процес христијанизације народа на острву Почетком 9. века упади Данаца, Кнут дански краљ полаже право на енглески престо 1066 – 1071. Вилијем, Нормандијски војвода осваја Енглеску

Владавина Нормана -1086. тзв Владавина Нормана -1086. тзв. Солзберијском заклетвом – јача се ауторитет краља полагањем заклетве његових вазала 1086. Domesday Book – попис земљишних поседа и власника После Вилијемове смрти – грађански ратови 1153. окончани доласком Хенрија другог Поново јача држава и углед Кентерберијске надбискупије Сукоб Хенрија и Томаса Бекета – кентерберисјког надбискупа

Успон Француске за време Филипа Августа (1180-1223 Успон Француске за време Филипа Августа (1180-1223.) – заузео Нормандију, Анжу, Мен и Бретању 1214. – Битка код Бувина – Филип поразио Отона IV и енглеског краља Џона Процват Француске до Луја IX – ред и закон – изграђене: Богородична црква у Паризу, катедрала у Ремсу, Амијену Почетком 12. века појава јереси – Албижани или катари - веровање да је свет позорница сукоба светлости и таме – негирају цркву 1232. године папа Гргур IX организује Инквизицију – црквени суд за откривање и осуђивање јеретика

Појава трубадура – епски песници Хроничари - најпознатији Вилердуен – описује крсташке походе 1054. – Велика шизма – црквени раскол Крсташки ратови Турци Селџуци освајају ‘свету земљу’, Алексије Комнин 1090. тражи помоћ са запада Папа Урбан II 1095. на концилу у Клермону позвао на крсташки поход

Урбан: ‘Јерусалим сада држе непријатељи Христови Урбан: ‘Јерусалим сада држе непријатељи Христови. Он жуди за ослобођењем и не престаје да вас преклиње како бисте му притекли у помоћ. Бог је вама Французима подарио славу по оружју већу но што је у других народа. Стога с ревношћу предузмите ово путовање да бисте се ослободили својих греха, са извесношћу награде – непролазне славе у царству небеском.’’ Поруку папе преузели путујући проповедници – најревноснији Петар Пустињак - ‘народни крсташки поход’’

1096. Први крсташки рат – предводници Готфрид Бујонски, Иг од Вермандоа, Стефан од Блоа, Робер Нормандијски и Рајмунд Тулушки Несугласице око војне тактике са Византијом Крсташи су повратили Никеју, Антиохију, Триполи, Бејрут, Тир, Акру 8. јуна 1099. Ослобођен Јерусалим ‘Град је пружао призор таквог покоља непријатеља и таквог крвопролића да су си саме освајаче захватили ужас и одвратност.’’ Основано Јерусалимско Краљевство, кнежевина Антиохија и грофовија Едеса и Триполи

1118. основан Ред Соломоновог храма – Иг де Пајан – темплари 1144. Други крсташки поход – неуспео Саладин удружује муслимане – џихад – одбацио становиште да је покољ неизбежан део ратовања – ‘Уздржите се од приливања крви, јер крв која је проливена никада не мирује.’ 1187. Саладин заузео Јерусалим 1189. Трећи крсташки рат – Фридрих Барбароса, Ричард III и Филип Август Жестоке борбе око луке Акре – 1191. заузели је хришћани

Неслога крсташа 1193. Ричард и Саладин склопили примирје

1193. умире Салдин – хроничар бележи: ‘Кад нема Саладина, нема више великих људи, с њим је нестало људи од стварне вредности; добрих дела је све мање, а лоших све више; живот је постао тежи, и земља је покривена сенкама; ово столеће је морало да оплаче свог феникса, а ислам је изгубио свој ослонац.’’ Четврти крсташки рат – 1204. године – освајање и пљачка Цариграда

Основано Латинско царство – 1261. његов пад 1212. Дечји крсташки рат 1219. Пети крсташки рат 1228. Шести крсташки рат – Фридрих осваја 1229. Јафу, Јерусалим, Витлејем и Назарет. Веома учен владар – говорио течно немачки, француски, италијански и арапски а читао је латински и грчки језик. 1244. Египатски султан поново заузео Јерусалим 1249- Луј IX Свети – Седми крсташки рат 1270. – Осми крсташки рат

‘Несумњиво добра дела боља су него велико знање, али без знања немогуће је чинити добро.’’ – из капитулара Карла Великог Историја мисли између 1000. и 1500. – најамбициознији напор да људски разум схвати божанство које се по дефиницији не може схватити. Абелар: ‘Никада нећу бити филозоф ако то значи да треба да говорим против светог Павла. Никада нећу бити аристотеловац, ако то треба да ме растави од Христа.’’

Анселм Кентерберијски – ‘веруј да би разумео’’ Оснивање просјачких редова – Фрања Асишки – 1208. – Фрањевци – апостолско сиромаштво – ‘Говорим вам искрено да је Господ изабрао и одаслао одрасле фратре ради добробити и спасења свих људи на овом свету.’’ – 1223. – Доминиканци Универзитети – Болоња – три обележја: учешће световњака, правне студије и статутарна подређеност предавача студентима

Универзитети у Болоњи (1088. ), у Вићенци (1204. ), Падови (1222 Универзитети у Болоњи (1088.), у Вићенци (1204.), Падови (1222.), Напуљ (1224.), Валенсија (1208.), Ваљадолид (1250.), Париз (1216.), Анже (1229.), Тулуз (1229.), Орлеан (1235.), Универзитет у Кембриџу, Универзитет у Оксфорду (1209.) Откриће Аристотела преко Арапа и његово ‘прочишћење’ - схоластика Тома Аквински – 1266. – Summa Theologiae - знање засновано на разуму Данс Скот, Вилијем Окам, Роџер Бекон – залаже се за експеримент

Приватне и комуналне школе Учење писмености, математике, медицине, права, реторике Потреба за администритаторима, адвокатима, лекарима и комерцијалистима Култура вере и витештва, класична култура Јану Хус – чешки научник и проповедник 1415. сабор у Констанци осуђена Хусова јерес

Стогодишњи рат Француске и Енглеске 1337- 1443. Битка код Кресија – 1346; битка за Кале – 1347; битка код Поатјеа 1356. , битка код Аженкура 1415. 1358. – устанак Жакерија – слом Француске ‘Црна смрт’ – 1347 -1349.

ВИЗАНТИЈА Византија – римска по политичкој традицији, идеологији, хеленска по језику и културном склопу, хришћанска по вери, начину живота и ортодоксном космополитизму Ромејско царство – склад цара и цркве – ‘ми наговештавамо складно кретање Бога Створитеља око васељене, а царска се власт одржава у правој мери и поретку.

Цар Јустинијан (527 – 565.) – један од најзначајнијих византијских царева, законодавац, војсковођа, хришћанин

Правник Трибоније – Corpus Iuris Civilis Велизар и Нарзес – преотели од Вандала Северну Африку (533 -534.), од Острогота Италију (535-555.) 529. Укинуо Платонову академију 532. – побуна Ника Цариград – престоница – преко милион становника – Аја Софија – Хиподром – светски трговачки центар

Цариградски универзитет – предавала се античка филозофија, реторика, природне науке и теологија Ученост – комбинација класичног хуманизма и хришћанске религиозности После Јустинијанове смрти Јустин II, Тиберије II (изгубио Сирмијум – аварско-словенска инвазија Балкана), Маврикије па Фока (602-610.) – Персијанци долазе до Халкедона Долазак Ираклија – борбе против Авара на северу и Персијанаца на истоку

614. Персијанци заузимају Дамаски и Јерусалим – преузимају Прави крст – најмоћнију реликвију у хришћанском свету Ираклије купује мир са Аварима, а против Персије организује војни поход 622-628. – уништава Персијско царство у бици код Ниниве и враћа Прави крст

641. године умире Ираклије, а Персију освајају Арабљани Продор Словена на Балкан до 1080. године

Византијско царство и Абасидски Калифат Никола Мистик (901-925): ‘Два господства, муслиманско и римско превазилазе сва господства на земљи, као два велика светла на небеском своду. Већ само из тог разлога, ако не из других, она треба да буду сарадници и браћа. Ми не морамо бити раздвојени нашим начинима живота, нашим обичајима и верама, бити у свему подељени.’’ 717-718. – Арабљани под Цариградом Вишевековни сукоби Иконоборство – 787. – 7. Васељенски сабор у Никеји

Константин Порфирогенит ( 905-959 Константин Порфирогенит ( 905-959.) - De administrando imperio – први подаци о Србима и Хрватима Коначну победу над Арабљанима односи Василије II (976 – 1025) Појава новог противника – Турци Селџуци

1071. – битка код Манцикерта - Селџук Алп-Арслан туче Византинце – Позив у помоћ Византије – крсташки ратови 1204. – пад Цариграда 1261. – обнова Царства – династија Палеолога 1347. - куга

Грађански ратови - 1341, 1354, 1376. Јован VI Кантакузин – позива Турке Османлије – 1354. – они заузимају Галипољ 1373. Јован V Палеолог постао вазал султана Мурата 1402 – битка код Ангоре – Монголи потукли Турке и привремено зауставили заузимање Византије 10. новембра 1444. године - Битка код Варне – уништење хришћанске војске Константин XI Драгаш Комнин – последњи Византијски цар Meхмед II Освајач – турски султан

Мржња између европског истока и запада није била превазиђена ни услед заједничке опасности од Турака 12. децембра 1452. кардинал Исидор у Светој Софији објавио унију и одржао службу на латинском – револтирао становнике града Лука Нотарис, један од најважнијих достојанственика Византије: ‘Више волим да видим усред града турски турбан, неголи латинску митру.’’ У помоћ одбрани Цариграда дошло 700 Ђеновљана које је предводио Ђустинијани

29. мај 1453. – Пад Цариграда - ‘Три дана и три ноћи трајало је у граду пљачкање, које је султан, припремајући последњи напад обећао својим војницима да би подигао њихов опали дух. Уништена су блага непроцењиве вредности, уметнички споменици и рукописи, иконе и реликвије.’’