Karakteristike razvoja turizma i turističke politike Španije

Karakteristike inostrane turističke tražnje i potrošnje Španije Obim turističkog prometa i potrošnje Dinamika turističkog prometa i potrošnje Struktura turističkog prometa i potrošnje

Obim turističkog prometa Španije 1965. godine – 14,5 miliona stranih posetilaca (6 miliona onih koji su koristili smeštajne kapacitete), 30 miliona noćenja 1985. godine – 43,23 miliona (11,61 milion onih koji su koristili smeštajne kapacitete), oko 80 miliona noćenja 1989. godine – 54,1 milion stranih posetilaca, 78 miliona noćenja u hotelima 2003.godine – 52 miliona dolazaka, oko 300 miliona noćenja u svim smeštajnim kapacitetima 2007.godine – 59,2 miliona dolazaka

Obim inostrane turistike potrošnje u Španiji (devizni prihodi) Prosečna potrošnja po stranom posetiocu – 1965. - 81,2 USD - 1985 – 187 USD (stopa rasta 4,3%) - 1974 – 1981 nominalni rast turističke potrošnje zbog visoke stope inflacije i visokog povećanja cena 1989.god. devizni prihodi oko 17 mlrd USD 2003.god. – 42 mlrd USD Oko 60 mlrd USD

Obim smeštajnih kapaciteta Španije Ukupno 2 300 000 + 6 600 000 Osnovni 48% Komplementarni 52%

Osnovni smeštajni kapaciteti Španije Prosečna veličina hotelskih objekata: 1965 – 80 ležaja 1975 – 176 ležaja Klasifikacija hotela i pansiona: Pre 1970. pet kategorija hotela (De lux, I-A, I-B, II i III) i tri kategorije pansiona (De lux, I i II) Od 1970. zakonom iz 1968.nova kategorizacija zvezdicama (hoteli od jedne do pet, a pansioni i manji hoteli od jedne do tri zvezdice) Struktura hotela i pansiona kategorijama ima piramidalni oblik sa blagim povećavanjem hotela sa 4 i 5 zvezdica

Komplementarni smeštajni kapaciteti Španije Kampovi – oko 600 000 mesta Luksuzna klasa 0,5%, prva klasa 40%, druga klasa 49%, treća klasa 10%

Stepen korišćenja smeštajnih kapaciteta Španije 1965-1975 prosečno povećanje u osnovnim smeštajnim kapacitetima 9%, a porast broja osnovnih smeštajnih kapaciteta 12%. Nije došlo do povećanja korišćenja osnovnih smeštajnih kapaciteta, već je došlo do njihovog ekstenzivnog razvoja. Stalna tendencija rasta prosečne iskorišćenosti kapaciteta, 2004.- 60%

Uticaj turizma na privredni razvoj Španije Uticaj na društveni proizvod i njegovu teritorijalnu preraspodelu 1965. – 2,6% 1980 – 3,3% 1994 – 4,4% 2001. – 5,6% Inostrani turizam se razvijao brže u odnosu na ostalu privredu Primorska mesta su se brže razvijala od kopnenih delova Španije zahvaljujući preraspodeli prihoda po osnovu međunarodnog turizma

Uticaj turizma na privredni razvoj Španije Uticaj turizma na zapošjavanje: oko 10% ukupno zaposlenih je direktno ili indirektno vezano za turizam Uticaj turizma na platni bilans: Oko 30% u vrednosti roba Oko 62% u vrednosti izvoza usluga Oko 23% u izvozu roba i usluga Suficit turističkog bilansa oko 30mlrd USD, deficit trgovinskog oko 40 mlrd USD Koeficijent multiplikacije 4,5 (dejstvo na druge delatnosti od oko 140 mlrd USD)

Stimulisanje ekstenzivnog i intenzivnog razvoja Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Španije Stimulisanje ekstenzivnog i intenzivnog razvoja Organizacija državnih organa celovita i centralizovana 1965-1976 najveće angažovanje države u formiranju materijalne baze za razvoj inostranog turizma Posebni zakonski propisi: zone,centri i turistička mesta, minimalni uslovi za dobijanje oznake “centar od nacionalnog turističkog značaja”

Mere kreditne politike Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Španije Mere kreditne politike Svrha: izgradnja, proširenj max e, modernizacija i adaptacija smeštajnih kapaciteta i restorana; nabavka opreme i nameštaja za ugostiteljske i druge turističke objekte. Uslovi: zavisili od namene - 60-40% predračunske vrednosti investicija - rok otplate 10-15 godina - kamatna stopa 4-5% (sa provizijom banke) - rok izgradnje max 3 godine od stavljanja kredita na raspolaganje - Španska hipotekarna banka

Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Španije Raspisivanje konkursa za dodeljivanje kredita za aktiviranje novih turističkih područja Uslovi: - kredit u visini predračunske vrednosti investicija - rok vraćanja 30 godina - država gradi infrastrukturu i sekundarne objekte

Najznačajnije mere turističke politike u oblasti stimulisanja razvoja turističke ponude Španije Oslobađanje poreza i taksi za plasirani kapital u izgradnju turističkih objekata, kod kupovine zemljišta, nabavke reprodukcionog materijala i sl. Probni rad od 2-4 godine; oslobađanje od obaveze otplate rata kredita; u prvih pet godina rada oslobađanje od svih fiskalnih obaveza Država gradi objekte u sopstvenoj režiji, Alberguesi i Paradoresi (oko 9000 ležaja) Nosilac investicija je Ministarstvo za turizam i informacije

VIII zona – Madrid i okolina VI zona – Balearska ostrva Najvažnije turističke zone za dodelu kredita za izgradnju hotela i turističkih objekata VIII zona – Madrid i okolina VI zona – Balearska ostrva III zona – Costa del Sol i Costa de la Luz VII zona – Kanarska ostrva II zona – Costa del Azahr i Costa Blanka

Od 1987. posebna pažnja na kreditiranje u svrhu unapređenja kvaliteta postojećih kapaciteta Krediti od oko 130 miliona USD, prvenstveno za izgradnju novih objekata u u Barseloni i Sevilji zbog Olimpijskih igara 1992.god

Paradores

Albergues u Barseloni