Spoljašnja memorija PODELA SPOLJAŠNJIH MEMORIJA                       Magnetne memorije Optičke memorije                                  Hard disk                                 Flopi disk (disketa) Magnetne kartice Bly Ray disc                         Optičke memorije                                 •CD                                  • DVD                                  •Blu-ray Disk

HARD DISK

Hard disk - HDD (Hard Disc Drive) predstavlja jednu od najvažnijih komponenata u računaru, koja je (osim procesora) u poslednjih dvadesetak godina najviše napredovala, kako u smislu tehnologije izrade, tako i u pogledu kapaciteta, performansi, pouzdanosti i cene. Prvi hard diskovi su bili glomazni i teški za proizvodnju. Imali su glave za čitanje i upis koje su bile u fizičkom kontaktu sa površinom diska da bi elektronski sklop mogao bolje da očita magnetno polje sa površine diska. Zbog ovoga glave su se brzo trošile i uz to grebale površinu diska  što je ugrožavalo sigurnost podataka na disku.  Do nastanka modernih hard diskova dovelo je otkriće IBM-ovih inženjera, 50-tih godina prošlog veka, koje je omogućilo da glave lebde iznad površine diska i pristupaju podacima dok oni prolaze ispod njih. . Disk je imao kapacitet od 5MB i sastojao se od 50 ploča prečnika 24 inča. Gustina zapisa podataka bila je oko 2000 bita po kvadratnom inču, a brzina prenosa podataka tada impresivnih 8800B/s.

HDD se sastoji  od više ploča premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu.Ploče imaju otvor u centru i pričvršćene su na valjkasti nosač. Pokreću se pomoću specijalnog motora i rotiraju velikom brzinom.Za upis i čitanje podataka sa diska koriste se specijalni elektromagnetni uređaji koji se nazivaju glave (heads). Glave se nalaze na nosaču kojim se pozicioniraju iznad površine diska.Ploče se okreću oko ose, dok se upisno-čitajuće glave kreće pravolinijski. Hermetički zatvoreno metalno kućište štiti unutrašnje komponente disk jedinice od čestica prašine koje bi mogle da blokiraju vrlo mali razmak izmedju glava za čitanje/pisanje i ploča (2/1.000.000 dela incha) Svaka ploča hard diska ima dve korisne površine (gornju i donju) na kojima se čuvaju podaci. Za svaku korisnu površinu postoji po jedna glava koja omogućava upis ili čitanje podataka sa nje (na primer, 3 ploče imaju 6 glava).

ORGANIZACIJA PODATAKA NA DISKU Iznad površina ploča, glave opisuju koncentrične kružnice koje se nazivaju stazama . Skupovi kružnica istih prečnika  nazivaju se cilindrima (cylinders).  U cilju lakšeg i bržeg pristupa, svaka staza je ugaono podeljena na sektore (sectors) koji sadrže po 512 bajtova. Sektor predstavlja najmanji blok podataka kome može da se pristupi, tj. koji može da se adresira. Pre prve upotrebe disk treba formatirati.U procesu formatiranja proverava se ispravnost diska,povšina diska se deli na staze i sektore i disk se priprema za upis.Sadržaj diska se briše u procesu formatiranja..  Nakon određenog vremena upotrebe potrebno je disk defragmentirati kako bi se ubrzalo čitanje podataka sa diska. Razbacani podaci na disku prikupljaju se u celinu i smeštaju na jedno mesto na disku.

FLOPPY I ZIP DISK Baziraju se na magnetnom zapisu, s tim što glava dodiruje magnetni sloj  Oba medija se sastoje iz tankog poliesterskog diska premazanog magnetnim slojem, unutar tvrdog plastičnog omotača  Formati disketa - 8", 5.25" (od 1981.) i najkorišćeniji format od 3.5"  Kapacitet diskete na PC-ju je 1.44MB, ZIP diskete 100 ili 250MB  Diskete imaju mali kapacitet, malu brzinu i predstavljaju nesiguran medij za čuvanje podataka  Oba uređaja su danas prevaziđena 

MAGNETNA KARTICA  Da bi se čitali podaci sa magnetskih kartica potreban je čitač magnetskih kartica.  Čitači mogu biti izvedeni na dva načina:              čitači za ručno provlačenje magnetskih kartica (npr. trgovine),              čitači sa mehanizmom koji provlači karticu ispred glave za čitanje (npr. bankomati).

OPTIČKE MEMORIJE Optičke memorije su diskovi od specijalne plastike –polikarbonata, premazani tankim slojem srebrne boje.  Pri upisu podataka na disk, laserski zrak gravira sitne rupice na površinskom sloju boje na disku. Putanja ovih rupica ima oblik spirale, koja kreće od centra i ide ka periferiji diska         Optički mediji se odlikuju:                                  –niskom cenom po pohranjenom bitu podataka,                                  –pouzdanošću i trajnošću.                                  –jednostavnom upotrebom.

CD (Compact disc) Laserski zrak probija zaštitni sloj od plastike i odbija se od refleksnog sloja koji liči na aluminijumsku foliju na donjoj strani diska.Površina refleksnog sloja se sastoji od naizmeničnih udubljenja i ravnina. Digitalne informacije se upisuju utiskivanjem sitnih rupica po povrsini diska (mala velicina rupica-0,83 do 3 mikrona,  Format CD-a:          prečnik diska je 12 cm)           Kapacitet: 650-700 MB  Pogodan je za čuvanje: softvera, velikih baza podataka, multi-medijalnih aplikacija, muzike u MP3 formatu  Rezač je uređaj koji vrši upis podataka na prazan CD .On takođe služi i kao čitač.

Vrste diskova  CD-R (Compact Disc – Recordable)-CDROM Diskovi na koje se sadržaj jedanputa upiše a više puta se može čitati         CD-RW(Compact Disc – ReWritable)-takozvani piši briši diskovi.Sadržaj ovih diskova se može nakon upisa ne samo čitati već i brisati i više puta upisivati

DVD (Digital Video Disk) Nastao zbog potrebe snimanja dugometražnih filmova . Mogu se koristiti i za snimanje podataka. DVD uredjaj koristi laser za čitanje udubljenja i ravnina. Prečnik od 120 mm, debljine 1,2 mm   Kapacitet je do 4.7 do 17 Gb   Jednostrani jednoslojni – 4.7 Gb  Jednostrani dvoslojni – 8.5 Gb  Dvostrani jednoslojni – 9.4 Gb   Dvostrani dvoslojne – 17 Gb

Blu-ray Disc Baziran na plavo-violetnom laseru koji ima uži snop od crvenih lasera koji se koriste za DVD format, što omogućava do pet puta veći kapacitet u odnosu na DVD disk iste veličine.  Drugačiji materijali - Radi veće pouzdanosti, Blu-ray diskovi sačinjeni su od plastike koja je čvršća i otpornija na grebanje.  Naprednije komprimovanje video zapisa - za informacije koje se skladište na Blu-ray diskovima koristi se najsavremenija metoda komprimovanja video zapisa, pa na istu količinu prostora staje više informacija,  Disk precnika 12 cm.  Kapacitet s jednim slojem do 27 GB, a s dva sloja do 54 GB podataka

BAJT Osnovna jedinica za količinu podataka je BIT. 1 bajt ima 8 bitova. Jedinice veće od bajta prema standardu IEC su: kibibajt (KiB, eng. kibibyte) = 210 bajtova = 1024 bajta ≈ kilobajt (kB) = 103 bajtova mebibajt (MiB, eng. mebibyte) = 220 bajtova = 1 048 576 bajtova ≈ megabajt (MB) = 106 bajtova gibibajt (GiB, eng. gibibyte) = 230 bajtova = 1 073 741 824 bajta ≈ gigabajt (GB) = 109 bajtova tebibajt (TiB, eng. tebibyte) = 240 bajtova = 1 099 511 627 776 bajtova ≈ terabajt (TB) = 1012 bajtova pebibajt (PiB), eng. pebibyte) = 250 bajtova = 1 125 899 906 842 624 bajta ≈ petabajt (PB) = 1015 bajtova egzbibajt (EiB), eng. exbibyte) = 260 bajtova = 1 152 921 504 606 846 976 bajta ≈ egzabajt (EB) = 1018 bajtova

Ulazne i izlazne jedinice Ulazne jedinice: -Tastatura -Miš - Tačped - Trekbol -Dzojstik -Skenere -Barkod čitač -Grafičke table - Audio/video kamere - webkamere - Mikrofoni

Izlazne jedinice Štampači -Matrični -Laserski - Inkjet Ploteri Monitori -CRT -LCD -LED -Plazma Projektor Zvučnici Slušalice

Matrični štampači u najstariji i rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) Prilikom kretanja glava štampača štampa u oba smera. Prednosti ovih štampača su relativna jednostavnost, robusnost, niska cena štampača i potrošnog materijala. Nedostaci su mala brzina štampanja, bučnost, a karakter grafike ograničen je na nivo informativnog

Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intenzitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je valjak izložen laserskom zraku naboj na valjku se menja, što deluje na privlačenje tonera. Kod laserskih štampača toner je crni prah koji se dejstvom naelektrisanja prenosi na papir i tako nastaje slika. Posle prenošenja tonera na papir, ovaj papir sa nanesenim tonerom prolazi kroz grejače i izlaže se visokoj temperaturi. Tako se prah ispeče i fiksira na papiru, pa se dobija štampani otisak. Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje. Prednosti su najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Nedostaci su relativno visoka cena i štampača i potrošnog materijala. Ovi štampači pored teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje crteža i slika.

Štampači sa mlaznicama - INKJET imaju cevčice kroz koje se pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet otiska. Tipičan štampač ima 48 mlaznica.  Prednosti ovih štampača su velika rezolucija, dobar kontrast blizak laserskim štampačima, tišina pri radu, brzina veća od matričnih ali manja od laserskih, znatno bolji izgled grafike i relativno niska cena samog štampača.  Nedostatak je relativno visoka cijena otiska po stranici

PLOTERI Štampačima mogu da se štampaju crteži obično do veličine A3. Za crtanje crteža većih dimenzija i/ili kvalitetnijih crteža moraju se koristiti ploteri. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske.

MONITORE SA KATODNOM CEVI CRT/(Cathode Ray Tube)/ Kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika. Savremeni monitori daju vrlo kvalitetnu sliku, ali su zbog veličine katodne cevi glomazni.

MONITORE SA TEČNIM KRISTALOM LCD /Liquid Cristal Display / LCD monitori ne kreiraju sliku emitujući svjetlost. Kod njih se menja refleksija setlosti od površine na različitim delovima ekrana, tako da se svetlost u manjoj ili većoj meri reflektuje ili apsorbuje. Zbog toga se slika različito vidi (po kvalitetu) u zavisnosti od ugla pod kojim se gleda monitor.  Prednosti: male dimenzije, vrlo mala potrošnja energije i nema štetnih zračenja 

LED monitori LED monitorI se  sastoje  od velikog broja vrlo malih LED dioda poređanih u obliku mreže na ekranu, gdje je svaka dioda jedan piksel. U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intenzitetom setla čime se formira slika na ekranu

GAS PLAZMA MONITORI GDP /Gas Plasma Display/ GPD (Gas Plasma Display) monitori - monitori sa gasnom plazmom sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dvije staklene ploče. Dva druga staklena zaslona sadrže električne provodnike poređane u redove. Provodnici u zaslonima su pod pravim uglom tako da čine mrežu. Ovi provodnici povezani su sa svakom od minijaturnih sijalica. Svaka sijalica u mreži zasvetli određenim intenzitetom na osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika čime se formira slika na ekranu.

KARAKTERISTIKE MONITORA REZOLUCIJA MONITORA se odnosi na broj tačaka koje je ekran u stanju da prikaže. Izražava se u tačkama, odnosno pikselima (pixel) koje ekran iscrtava po dužini i visini. Svi moderni računari su u stanju da prikažu više različitih rezolucija, a neke od najčešćih su: 640x480, 800x600, 1024x768, 1280x1024.Veličina tačke predstavlja razmak izmedju piksela na ekranu. Manja vrednost je sigurno bolja, jer su tada pikseli bliži i slika je kvalitetnija

VELIČINA MONITORA se određuje dužinom  dijagonale i izražava se inčima BRZINA OSVEŽAVANJA(Refresh Rate) označava koliko puta je slika na monitoru isrctana svake sekunde. Što je veća vrednost brzine osvežavanja to je slika stabilnija i ugodnija za rad